Ova tri izraza koriste se uglavnom kada se govori o starom nameštaju, i mnogi misle da je to u stvari jedno te isto, a nije tako. Tačno je da je u pitanju nešto staro, ali da je jedno te isto, pa to baš i nije. A šta je, onda, antikvitet, šta vintidž, a šta retro? Pa, nastavite da čitate i saznaćete.
Sve što kupite za svoj dom – nameštaj, prostirke, osvetljenje, umetnička dela – može da se smesti na vremensku liniju na osnovu perioda kada je proizvedeno. Vremenske oznake mogu biti savremeno, starinsko ili antikno, vintidž ili retro, a njihova starost je ključni aspekt njihove vrednosti, zajedno sa stanjem, kvalitetom i raritetnošću.
Način na koji označavamo starost nekog predmeta ne samo da nas upućuje na datum njegovog porekla, nego i na kontekst o popularnim modnim i socio-ekonomskim trendovima u datom momentu. Na primer, kao što smo već više puta videli, u ekonomski nesigurnim vremenima često se javlja nostalgija za dekorom iz prethodnih decenija, koji nas povezuje sa udobnošću i stabilnošću. To je i normalno, jer nam u datom momentu upravo to nedostaje.
Ipak, sve što se danas prodaje kao starinsko, nema uvek overen datum porekla. Umesto toga, moramo da se oslonimo na tvrdnje koje nam iznosi prodavac, koje su često veoma sumnjive. A, kao što već rekosmo, ovi pojmovi se koriste naizmenično i često nelogično. Najviše ih zloupotrebljavaju upravo prodavci koji koriste sledeći poverljivi i netačan istorijski sistem klasifikacije:
#Antikvitet - To je nešto što je, kao, stvarno staro. Možda je i plesnivo, prašnjavo ili buđavo, najčešće je od drveta i obično je ne-stilsko.
#Vintidž – To je nešto što je previše staro da bi se smatralo korišćenim ili polovnim, ali nije baš staro kao baka. Nazivajući ga vintidž, prodavac pokušava da odvrati kupca od očiglednih nesavršenosti predmeta. Kao i mnogi retro predmeti, vintidž komadi su često iz sredine XX veka ili povezani sa prošlom pop kulturom, brzom hranom ili modnim trendovima.
#Retro – Retro je u osnovi nešto što je zastarelo i van mode. Nazivajući ga tako, prodavac se nada da će mu pripisati sentimentalnu ili istorijsku vrednost, što jednostavno više nije cool. Takođe, retro predmet može zapravo biti sasvim nov, ali je bio previše voljen, drugim rečima, poprilično izubijan.
Ali, ako je sve ovo još uvek pomalo nejasno, da vidimo koje su zvanične definicije pojmova: antikvitet, vintidž i retro.
Dakle, šta je antikvitet?
Prema Vebsterovom rečniku, antikvitet je „relikvija ili predmet drevnih vremena“. Ali i „umetničko delo, komad nameštaja ili ukrasni predmet napravljen u ranijem periodu i prema različitim carinskim zakonima, pre najmanje 100 godina“.
Mnogi dizajneri enterijera slažu se sa definicijom da antikvitet treba da ima 100 ili više godina, u svakom slučaju, ne manje od 70. A tako stari komadi, pri adaptaciji ili uređenju se koriste kao akcenti.
U suštini, na antikvitet treba gledati kao na umetnički predmet. To nije nešto što spada u svakodnevni nameštaj, već se kupuje kao neka vrsta investicije, i ostavlja u nasleđe potomcima. Ali, kada se pomeša sa drugim stilovima, on enterijeru vašeg doma može doneti neku vrstu dubine i patine.
Šta je vintidž?
Ako su antikviteti stvari koje su stare 100 i više godina, šta su onda starinski komadi ili vintidž? Njihova definicija je malo složenija. Da se ponovo pozovemo na Vebsterov rečnik, termin vintidž se prvenstveno odnosi na vino. Izmenjeni je oblik francuske reči vondaž (fr. vendage), što znači „berba“, ili „grožđe ubrano tokom sezone“. Jedna od njegovih sekundarnih definicija je i „period porekla ili proizvodnje“.
Da se ponovo pozovemo na dizajnere enterijera, na primer Rubi Lejn koja kaže da „predmet opisan kao vintidž treba da govori o periodu u kome je proizveden“. Može značiti da je predmet iz određenog vremenskog perioda, ali takođe, može da pokazuje i ono najbolje od određenog kvaliteta, koje je vezano za specifično doba. Drugim rečima, da bi se termin „vintidž“ tačno primenio, predmet treba da bude donekle reprezentativan i prepoznatljiv, kao da pripada periodu u kome je napravljen, i svakako ne bi trebalo da bude mlađi od 20 godina.
Ovi predmeti uglavnom su napravljeni u poslednjih 20 do 99 godina, i obično su kolekcionarski, u zavisnosti od toga koliko je komada određenog stila proizvedeno. Na primer, danski nameštaj iz sredine XX veka je pristupačan, jer ga još uvek na tržištu ima sasvim dovoljno. Tako da možete dobiti taj starinski izgled, tu patinu, a da ne potrošite čitavo bogatstvo za jedan predmet.
A šta je onda retro?
Kako naš prijatelj Vebster kaže, prefiks „retro“ dolazi od „retrogradno“ ili „retroaktivno“, što na latinskom jeziku znači „gledano unazad“. Retro je „povezan sa oživljavanjem ili postojanjem stilova, a posebno mode iz prošlosti: moderno nostalgično ili staromodno“. Kada je u pitanju retro nameštaj, on zapravo nije star, ali upućuje na stilove ne tako davne prošlosti.
Ako pogledamo nameštaj koji imamo u svojim domovima, retro upućuje na savremenu reprodukciju nekog stila iz prošlosti. To su komadi koji podsećaju na neke koje su dizajnirali slavni dizajneri prošlosti, a koje danas masovno izrađuju neki od velikih proizvođača nameštaja. Savršen primer pristupačnog povratka retro nameštaja.
Ovaj nameštaj nastao je u poslednjih 20 godina i prodaje se po pristupačnim cenama tako da, ako imate određen budžet koji ne bi trebalo da prekoračite, retro je odlična opcija. Za manje novca, vaš dom izgledaće upravo onako kako ste želeli, a pritom ćete kupiti novu stvar. Nije loše, jer ima mnogo onih koji vole taj starinski šmek, ali ne vole ništa što je staro ili, ne daj Bože, polovno.
I na kraju...
Nadamo se da vam je sada malo jasnije šta je antikvitet, šta vintidž, a šta retro. Kao što vidite, sve označava duh nekih starijih vremena, ali ipak – nije isto. Tako je to kada su u pitanju radosti starenja. Svi mi povremeno doživljavamo one male uznemirijuće trenutke u životu kada shvatimo da ono što nama izgleda kao nedavno napravljeno, za neke druge deluje kao drevna istorija.
Na primer, kada na nekoj plejlisti na YouTube, koju je neko nazvao „Staritetima, ali dobrim“ spazite pesmu za koju ste mislili da je još uvek prilično moderna, a ono, hit iz 1987. godine. Hmmm... Ah, te '80-te!
Jedan od onih, otrežnjujućih momenata, kada shvatite da ste i sami možda retro, možda vintidž (poput pisca ovih redova), a možda i blizu antikviteta? Bilo kako bilo, sva tri pojma odnose se prvenstveno na nešto što je kvalitetno, jer ako je opstalo toliko dugo, sasvim sigurno ne može biti loše.
A volite li vi tu notu patine, koju donosi starinski nameštaj iz prohujalih vremena? Da li biste za svoj dom radije kupili neki takav komad, ili ipak volite nešto sasvim moderno? Podelite svoje misli sa nama u komentarima.